Ključ uspeha za bolji prinos voća je redovno i pravilno orezivanje

Nekoliko godina nakon sadnje voćnjaka, većina voćaka izraste u visinu ili postane neugledno grmlje. Ključ uspeha za bolji prinos voća po stablu jeste da sve bude redovno i pravilno orezano. Iako se rezidba često predstavlja kao komplikovan posao, to zapravo nije tako.

Postoji mnogo različitih metoda kako je najbolje izvršiti orezivanje voćaka. Dobre makaze za orezivanje su jedan od glavnih alata u voćarstvu i vinogradarstvu. Na taj način dobijaju se odličnirezultati kod velikog broja različitih vrsta voćaka. Orezivanje voćaka pospešuje njihov rast, omogućava adekvatan oblik i uklanja nepotrebne delove biljke.

Stručnjaci napominju da treba izbegavati kupovinu jeftinih modela makaza sa cenom manjom od 15€, jer one ne mogu obezbediti radnu upotrebu dužu od 60 radnih sati. Kvalitetan model makaza ima radni vek i preko 1.800 radnih sati.

Orezivanje voćaka sastoji se iz tri dela. Prvi korak je čišćenje, odnosno orezivanje grana koje su se osušile tokom godine i koje su oštećene ili slomljene. Neophodno je ukloniti i one mladice koje rastu direktno iz stabla drveta. Drugi korak je proređivanje. Treba ukloniti neke od grana koje rastu nadole, ali i sve one koje se gusto ukrštaju i preklapaju sa drugim granama. Treći korak je friziranje. Cilj friziranja je da grane postanu deblje i kraće. Tako drvo daje veći prinos i ne ide u visinu i širinu.

Postoji dva osnovna tipa makaza: kuker i bajpas. Na našim prostorima zastupljena je i podela na male, velike i profesionalne makaze.

makaze za orezivanje
Kuker makaze za orezivanje
makaze za orezivanje
Bajpas makaze za orezivanje

Read More

Kako pripremiti nove prskalice za rad – delovi i prikopčavanje

Prskalice koje prvi put puštamo u rad treba testirati. Izravnati prskalice po dužini i širini.
Koristimo ih za zaštitu bilja.
Da li ćemo zaštitu useva uraditi pravilno umnogome zavisi od ispravnosti delova, prikopčavanja i podešavanja prskalice.
Danas savremene prskalice mnogo toga “mogu same”. Ipak, značajno je da poljoprivrednik zna kako da korišćenjem dobije maksimalni učinak.

O prskalicama i kako da ih podesimo savetuje Željko Lazić, dipl. agronom PSSS.

Read More

BOROVNICA JOŠ UVEK ISPLATIVA a evo kako od nje i da zaradite

Borovnica je raskrčila svoj put do trona i sada je ona naša najisplativija voćarska kultura.

Zapadne zemlje vape za količinama, a naša šansa je u tome što je imamo onda kada je niko nema. Konkurencija je u ovom poslu dobrodošla, a i saveti se međusobno rado dele uz poruku za srećan rad.

Iako je prethodna sezona u Šumadiji bila loša za skoro sve voćne vrste, proizvođači borovnice imali su razloga za zadovoljstvo. Cena ovog voća je već nekoliko godina stabilna, pa se kilogram, prosečno, prodavao za oko 5 evra. Prepreka za masovniju proizvodnju je to što podizanje novog zasada izuskuje prilično veliko ulaganje.

Read More

poljoprivredne masine

Poljoprivredne subvencije grada Beograda

Sekretarijat za privredu je, 4. aprila 2019. objavio javni poziv za dostavljanje prijava za dodelu podsticajnih sredstava za nabavku poljoprivredne mehanizacije – priključnih mašina na teritoriji grada Beograda za 2019. godinu.

 

Javnim pozivom uređuju se uslovi, način i kriterijumi dodele podsticajnih sredstava za nabavku poljoprivrednih priključnih mašina na teritoriji grada Beograda za 2019. godinu. Sredstva u iznosu od 80.000.000 dinara su obezbeđena za dodelu podsticajnih sredstava za nabavku poljoprivrednih priključnih mašina.

Podsticajna sredstva su namenjena za nabavku novih poljoprivrednih priključnih mašina od dana objavljivanja Javnog poziva. Podnosilac prijave može da konkuriše za dodelu podsticajnih sredstava za nabavku jedne priključne mašine. Read More

Projekat profesora iz Skoplja: Sa turbo smog atomizerima do čistijeg vazduha u gradovima

Profesori Kosta Mitreski sa Fakulteta za informatiku i računarstvo i Živko Davčev sa Fakulteta poljoprivrednih nauka i prehrane razvili su projekat za prečišćavanje vazduha turbo smog-atomizatorom, metodom aerosola.

Istaknuli su da su nakon dve godine testiranja u opštini Kumanovo i opštini Aerodrom zaključili da njihov projekat može smanjiti zagađenje vazduha za 30-70 posto.

Read More

Zašto treba prskati voćke u fazi mirovanja

Zimsko prskanje zauzima značajno mesto u kompleksnoj zaštiti voćaka. Izvodi se u periodu mirovanja vegetacije , tj.od opadanja lišća pa do početka kretanja pupoljaka (fenefaza pucanja pupoljaka).

Temperatura vazduha za vreme  zimskog prskanja treba da je iznad +5 °C. Prskati po mirnom vremenu, bez vetra i padavina (ako na voćkama ima snega prskanje ne izvoditi). Read More

Kako da prskate useve i uštedite 80 odsto preparata

Sa završnicom prolećne setve počinje zaštita useva. Da bi hemijski preparati bili iskorišćeni u potpunosti važno je dobro podesiti brzinu, pritisak i ugao, odnosno pravilno izabrati vrstu i veličinu rasprskivača, završnog elementa prskalice.

Kada dođe proleće stiže i sezona prskanja i važno je skrenuti pažnju proizvođačima da prekontrolišu prskalice. Važno je da se proveri pumpa da li je ispravna, da se očiste filteri, da se proveri da li dobro radi. Najvažnije je dobro izabrati završni element prskalice-rasprskivač. Kroz rasprskivač izlazi tečnost i velika je razlika da li prskamo na crno ili korove u fazi do 3-4 lista recimo kukuruza, ili uljanu repicu koja je u podmakloj fazi razvoja biljne mase“, objasnio je profesor Aleksandar Sedlar. Read More

Rakija od suvih šljiva – tehnologija proizvodnje i saveti

Šljivovica se može praviti i od suvih šljiva. Međutim, suve šljive sadrže i do 50 % šećera, koji onemogućava razmnožavanje kvasca a time i alkoholno vrenje, zbog čega plodove treba pripremiti kako bi se stvorili uslovi za rad kvasaca i alkoholnu fermentaciju.

Ovo se postiže tako što se na 100 kg suvih šljiva doda 300–350 l vode, zagrejane na 45 °C i ostavi jedan dan da plodovi nabubre. Na taj način sadržaj šećera se svodi na 10–12 % odnosno na količinu koju obično sadrže i sveži plodovi.

Potom se doda aktivni kvasac pa se sve dobro izmeša i ostavi da prevri, a potom se obavlja destilacija. Takođe, ukoliko se zakasni sa berbom šljiva pa plodovi prezre i sasuše se, kljuk treba razblažiti vodom kako bi se vrenje nesmetano obavilo. Rakija od suvih šljiva je veoma slična rakiji od svežih, s tim što ima specifičan ukus i miris.

Od 100 kg suvih šljiva može se dobiti oko 50 litara šljivovice jačine 50 Vol. % alkohola.

Internet prezentacija za male poljoprivrednike!

Read More

Srbija je već Silicijumska „oranica“

Srbija ima šansu da u četvrtoj industrijskoj revoluciji prestigne najrazvijenija društva, čulo se na nedavnom Kopaonik biznis forumu. Kako da uhvatimo tu šansu?

Naš trenutni put ka tome omogućava nam razvoj digitalnih tehnologija, saglasni su bili učesnici panela „Digitalna ekonomija: istorijska šansa Srbije“ koji je organizovala Inicijativa Digitalna Srbija.

Na marginama foruma razgovarali smo sa osnivačem BioSens Instituta Vesnom Crnojević Bengin koja kaže da će sve industrijske grane biti zahvaćene tehnološkom revolucijom.

„Mi danas već govorimo o Srbiji kao Silicijumskoj dolini Balkana“, rekla je ona za B92. net.

Read More